Life&style

„Volim da budem ovde; prepoznajem vrednost i snagu ovog trenutka. Ovde se osećam veoma dobro. Vidim sebe u svojevrsnom totalnom paketu, onom za koje znam da je moje sopstveno delo, a svakako je paket po mom izboru. Na ovoj slici sebe, puna sam energije – odmorna sam, i zaista se kroz životno iskustvo krećem bez otpora. Dok gledam sebe kako klizim okolo, ulazim i izlazim iz kola, zgrada, prostorija, razgovora i životnih iskustava, vidim sebe kako plutam bez napora, udobno i srećno. Vidim sebe kako privlačim samo one koji se u skladu sa mojom trenutnom namerom. I iz časa u čas mi je sve jasnije šta želim. Kada uđem u svoja kola i krenem negde, vidim sebe kako tamo stižem zdrava, odmorna i na vreme, i spremna za sve što tamo imam da radim. Vidim sebe savršeno odevenu, baš onako kako volim. A lepo je znati da nije važno šta se dopada drugima, pa čak ni šta drugi misle o onome što se meni dopada. Ono što je važno jeste da budem zadovoljna sobom, a kada se vidim, sasvim sigurno jesam. Priznajem da sam neograničena u svim aspektima svog života... Imam neograničen bankovni račun, i dok vidim sebe kako se krećem kroz životna iskustva, ushićuje me saznanje da ne postoji ništa što mi se dopada, a što je ograničeno novcem. Sve odluke donosim bazirajući ih na tome želim li neko iskustvo ili ne – a ne na tome mogu li da ga priuštim. Zato što znam da sam magnet koji privlači svaki prosperitet, zdravlje i odnose koje odaberem. Biram apsolutno i kontinuirano izobilje, jer shvatam da u univerzumu nema granica izobilju i da svojim privlačenjem izobilja ne ograničavam druge ljude... Ima dovoljno za sve. Ključ je da svako od nas to vidi i poželi – i potom će svako to i privlačiti. Prema tome biram neograničeno, bez obaveze da pravim veliku zalihu – jer shvatam da imam moć da privučem ono što želim, u koju god svrhu da želim. I dok razmišljam o nečemu drugom što želim, novac mi lako pritiče, tako da je moje snabdevanje izobiljem i prosperitetom neograničeno. U svim oblastima mog života postoje aspekti izobilja... Vidim sebe okruženu drugima sličnim meni, koji kao i ja žele da se razvijaju; koji su privučeni meni mojom spremnošću da ih puštam da budu, rade ili imaju šta god žele, dok istovremeno nemam potrebe da u svoje iskustvo privlačim one stvari koje se njima možda dopadaju, a meni ne. Vidim sebe u interakcijama sa drugima; kako razgovaram, smejem se i uživam u onome što je u njima savršeno, dok oni uživaju u onome što je savršeno u meni. Svi cenimo jedni druge i niko od nas ne kritikuje ili uočava one stvari koje nam se ne dopadaju. Vidim sebe u savršenom zdravlju. Vidim sebe u apsolutnom prosperitetu. Vidim sebe punu života, iznova punu poštovanja za ovo životno iskustvo koje sam toliko želela da sam odlučila da postanem fizičko biće. Veličanstveno je biti ovde kao fizičko biće, donositi odluke svojim fizičkim mozgom, ali pristupati moći univerzuma kroz moć zakona privlačenja. A upravo iz ovog čudesnog stanja privlačim sada još toga istog. Dobro je. Zabavno je. Veoma mi se dopada. Izaćiću iz ove radionice s namerom da – tokom ostatka dana – potražim još onoga što mi se dopada. Lepo je znati da, ako vidim nekog prosperitetnog, ali bolesnog, ne moram da unesem u svoju radionicu ceo paket, već samo onaj njegov deo koji mi se dopada. Stoga ću uneti primer prosperiteta i izostaviti primer bolesti. Moj posao je, za sada, gotov.“

Ovo je citat, još bolje reći afirmacija, kreativna radionica, iz knjige Ester i Džeri Hiks „Zakon privlačenja“, prema učenju Abrahama.

Želja mi je bila da podelim sa vama ovaj citat, kako bih vas možda podstakla da se više okrenete pozitivnim mislima i zanemarite one negativne koje vas sputavaju, ako ih ima. Ova afirmacija je promenljiva, što znači da možete da je prilagodite sebi, da je izmenite ili dopunite, ili jednostavno napišete novu. Ako se odlučite za tako nešto, da se služite ovom afirmacijom, predlažem da je osetite čitajući je. Šta mislim pod osetite? To znači da svojim mislima preusmerite pažnju na to što čitate i da zamislite da je stvarno i tako stvorite osećanja koja će svakako biti lepa, što je i cilj afirmacije. Što je vaš cilj.

Naučila sam da pratim svoja osećanja i da ih slušam. A to mi samo dobro donosi. Isto želim i svim ljudima univerzuma. Da se na kratko osvrnu i zavire u svoja osećanja, da ih podstaknu i da se uvek osećaju lepo. Stvorite svoju kreativnu radionicu i uživajte u svemu što vam univerzum daje. Uživajte u životu!

Ponekad je potrebno gledati iz više uglova. Bilo da se radi o nekom “problemu“, događaju ili situaciji. Perspektivu koju imamo o nečemu ili nekome je ono što će da utiče na naša osećanja, a osećanja na naše delanje.

Mnogo je ljudi koji u svemu vide problem, kako su loši u ovome ili onome, kritikuju druge i stalno traže razlog da se žale. Kada pogledaju u nebo pre i posle kiše, zalazak sunca, u cveće razne boje i različitih oblika, na fontane koje se protežu gradom, na psa koji veselo maše repom, na ljude kako hodaju ili sede sa svojim prijateljima ili porodicom i dele obrok vide nešto uobičajeno, nešto što je jednostavno tu. Prisutno je ali kao da ne postoji. Ne obraća se pažnja na najsitnije detalje, na ono što može da oraspoloži i ulepša dan.

Gledam u nebo koje ima savršeno izvajane oblake, toliko savršene i penaste da prosto izgledaju izmišljeno. Pojavljuju se u različitim veličinama i oblicima, baš kao i ljudi. Zatim, pogledam opet u nebo i vidim sunce kako zalazi, i svaki put je čudesno. Jednom je jarko crveno, dok je sledeći put celo nebo obasjano žutim zracima koji se stapaju sa narandžastom bojom koja podseća na vatru. Potom pogledam dole i ugledam cveće koje ulepšava naš grad.

Šetate gradom, prelazite ulicu pored svoje kuće i u mogućnosti ste da vidite svo to šarenilo. Pa kada se još malo bolje zagledate vidite razne fontane koje krase grad i čine ga još bogatijim.

Zar to nije lepo? Kakav bi grad bio da nema svog tog zelenila i raznih boja koje nam pružaju biljke? Toliko toga ima lepog da je dovoljno samo malo da se pogleda.

Na kraju lepo u ljudima. Ljudi su jako lepi, iako je mnogo onih koji gledaju izgled i preokupljeni su da na osnovu toga ocene ljude. Svi su različiti i svi to znaju, ali, opet, mnogi to ne shvataju. Iscrpljujuće je kada se stalno vidi nešto loše, da nešto ne valja. Jer upravo ta razlika omogućava da ljudi funkcionišu. Na osnovu toga znamo šta volimo i šta želimo. To je lepota. Svi ti ljudi kojima smo okruženi čine svet bogatim. A pored sve te razlike, isti smo, isto želimo. Uspeh, ljubav, prijateljstvo, smeh, je sve ono što nas spaja i čini jednakima. A priroda kojom smo okruženi još više dopunjuje tu lepotu. Sve na svetu što postoji čini život lepim, a život je lep samo onda kada ljudi izaberu da to i vide.

Ovo je nešto što sam napisala za ispit, i nešto što sam želela da podelim, ovde, sa ljudima koje zanima da čitaju o ovakvim temama, i koji vide lepotu u svemu.

Ponekad se pitam, zašto je bitno šta drugi misle. Zašto je bitno da znam šta drugi misle o tome kako izgledam, šta volim, šta ne volim, da li će to što kažem biti pametno ili ne, da li će nekome da se svidi ili ne? Zašto? Zašto? Jednostavno zašto!? Zar nije bitno ono što ja želim, zar nisam ja bitna?

Veoma je iscrpljujuće konstantno razmišljati o tome šta drugi misle o nama. Kako živeti sa takvim "strahom"? Ono što znam jeste da ljude i ne zanima, toliko, o čemu drugi razmišljaju jer su okupirani svojim mislima. Pa čemu onda toliko obraćanje pažnje na to šta će drugi da misle o meni? Prvo što mi pada na pamet jeste stalno slušanje o tome šta je dobro, šta je prihvatljivo ili ne. Veliki problem je u tome šta mediji stavljaju kao top teme, a zatim i to šta ljudi prihvate kao ono što jeste, kao ono što je dobro za njih. Izbor je veliki deo naših života, na koji obraćamo malo pažnje.

Sve se svodi na to o čemu mislimo i šta biramo. U to sam definitivno sigurna, barem iz ličnog iskustva. Ono što se dešava u našem životu je ono što mi sami izaberemo da bude deo nas i našeg života. Zar i vi ne vidite to tako? Sve ono o čemu ste razmišljali, uložili u to najviše vremena, zar vam se to nije ostvarilo? Zagledajte se dobro i otkrijte sami šta je istina. Način na koji razmišljamo je veoma bitan. Ako mislim o tome da će neko da me gleda na određeni način onda će to tako i biti, jer ja sama sebe stavim u taj položaj, i to je onda jedino što vidim. Sve je stvar perspektive. Tako da sam shvatila i odlučila da počnem što više da mislim samo o onome što ja želim, da se ne obazirem na tuđa mišljenja i stavove. Jednostavno ih prihvatam i shvatam da ne mogu da utičem na druge kako će da gledaju na svet. Kada to sada shvatam mnogo mi je lakše da se orijentišem i fokusiram na svoj život i da prestanem da budem iscrpljena zbog ranijih misli. Takođe shvatam da je i razmišljanje izbor, tako da ću da izaberem što lepše misli. Zaslužujem, svi zaslužujemo da živimo život kakav zamišljamo za sebe. Zato želim da vas podstaknem da se okrenete samo pozitivnim mislima i da se ne osvrćete na to šta će ljudi da misle ako učinite nešto što nije po njihovoj volji. Zar vam nisam u prošlom članku napisala da najviše vremena provodite sami sa sobom? Stoga iskoristite to vreme na najlepši način i posvetite se sebi.

Mnogi na ljubav gledaju kao na nešto što se jednostavno desi između dvoje ljudi. Veruju da ona može da bude uspešna ili ne, da traje ili večno ili veoma kratko. Da li je onda to, zaista, ljubav?

Dvoje ljudi se veoma voli, govore kako bi učinili sve jedno za drugo, da je to prava ljubav. Još na početku veze su udovoljavali jedno drugom. On je nju izvodio na romantične večere, kupovao cveće i sl. Ona je cenila što joj on udovoljava, kao i što je on cenio što ona njemu udovoljava. Dakle, i jedno i drugo su činili ono što će da udovolji drugome. Međutim, nakon određenog perioda njoj počinje da smeta što joj on više ne kupuje cveće, njemu smeta što ona stalno želi da izlazi u skupe restorane. Počinju da se svađaju i da uviđaju mnoge nedostatke koje do sada nisu primećivali. Osećaju da ova veza nikuda ne vodi i raskidaju. Da li se veze uglavnom tako završavaju? Uglavnom da, jer na vrhu bureta uvek bude med, a kada se malo zagrebe, pa znate već šta je ispod.

Gde je u svemu ovome ljubav? Dvoje ljudi, ili se vole ili ne, ili ima ljubavi ili ne. Šta je zapravo ljubav?

Počeću od toga da svi imaju neko shvatanje ili teoriju o tome šta je ljubav. Najčešće je to veza dvoje ljudi, ljubav prema sportu, muzici, plesu, poslu i dr. Moje shvatanje ljubavi je sveobuhvatno. Verujem da je to ono nešto što nije dovoljno reći ili napisati u par reči. To je nešto što se oseća celim bićem. Vidi se u svemu i svakome. Svakako da je i davanje drugima ljubav, ali isto tako je i ono što ste vi. Ako niste sposobni da uvidite lepotu u sebi i da znate da zaslužujete ljubav, kako možete da je pružite nekome. Kada nemate novac, a prijatelju treba pozajmica, kako ćete da mu date? Ono što ne posedujete ne možete ni dati. Isto je i sa ljubavlju. Ali, ono u šta sam sigurna jeste da svaka osoba jeste i zrači ljubav, samo treba to da prepozna i prihvati.

Ljubav je bezuslovna, neograničena, stalno prisutna. Ona je svuda oko nas. Možete je videti i osetiti u prirodi, u kući, u osmesima ljudi, dečijem pogledu, bogatom ručku kod bake, dodiru majke itd. Svaki dan se trudim da zanemarim uticaj drugih i da se osvrnem oko sebe i ugledam svu tu ljubav koja se nalazi oko mene. Dopuštam da dopre do mog malog srca i da se proširi, razmnoži i reprodukuje kako bi je kasnije delila sa drugima. Upravo dok pišem ovo trudim se da to i ostvarim.

 Pogledajte oko sebe i potrudite se da je osetite. Zaslužujete je. Svi je zaslužuju. Kada uspete da ispunite svoje potrebe i želje i osetite ljubav u sebi, lako će biti da to podelite sa drugima. To nas vraća na primer veze. Kada dvoje osećaju da će veza biti uspešna, ne obraćajući pažnju da udovolje onoj drugoj strani, već se okrenu onome što oni žele, doživeće pravu ljubav.

Ako se zanemaruje sopstveno osećanje zar to nije izdaja samog sebe, zar ne zaslužujete više, zar ne zaslužujete ljubav? Ja mislim da je zaslužujete. Stoga, želite je, zamišljajte je, osećajte je. Tu je, samo čeka da je ugledate.

Mislim da sam dovoljno iznela o tome šta smatram kao ljubav. Naravno, ovo je moje lično mišljenje i ne želim da utičem na tuđe. Smatrajte ovo kao pomoćnik i dnevnik jedne obične devojke koja žudi da iznese svoja razmišljanja o ovoj, sličnim i mnogim drugim temama. Nadam se samo da onaj ko čita ovo, oseća sreću. 

Moje ime je Jovana. Imam 20 godina i volim sve vezano za ljubav, stil i život. Što će ovaj blog najverovatnije i da sadrži.

Jedan dan nakon zamornog i teškog ispita, odlučila sam da osnujem blog "Life&style". Imam potrebu da pišem o temama koje se i ne "otvaraju" toliko, a veoma su vredne pažnje. Želja mi je da pišem i o stilovima, ne samo mode i lepote, već života. Način na koji mogu da se gledaju stvari, situacije i sam život. Želim sa vama da podelim svoje stavove kao i stavove drugih, i da ih upoređujem. Da na jedan mali način pokušam da, možda, pomognem nekome i ukažem na to koliko je zapravo život lep i da je dovoljno samo dobro da se zagledamo kako bi to videli.

Nadam se da će sve što bude napisano biti od velike pomoći i isto tako zanimljivo. Uživajte!