Mnogi na ljubav gledaju kao na nešto što se jednostavno desi između dvoje ljudi. Veruju da ona može da bude uspešna ili ne, da traje ili večno ili veoma kratko. Da li je onda to, zaista, ljubav?

Dvoje ljudi se veoma voli, govore kako bi učinili sve jedno za drugo, da je to prava ljubav. Još na početku veze su udovoljavali jedno drugom. On je nju izvodio na romantične večere, kupovao cveće i sl. Ona je cenila što joj on udovoljava, kao i što je on cenio što ona njemu udovoljava. Dakle, i jedno i drugo su činili ono što će da udovolji drugome. Međutim, nakon određenog perioda njoj počinje da smeta što joj on više ne kupuje cveće, njemu smeta što ona stalno želi da izlazi u skupe restorane. Počinju da se svađaju i da uviđaju mnoge nedostatke koje do sada nisu primećivali. Osećaju da ova veza nikuda ne vodi i raskidaju. Da li se veze uglavnom tako završavaju? Uglavnom da, jer na vrhu bureta uvek bude med, a kada se malo zagrebe, pa znate već šta je ispod.

Gde je u svemu ovome ljubav? Dvoje ljudi, ili se vole ili ne, ili ima ljubavi ili ne. Šta je zapravo ljubav?

Počeću od toga da svi imaju neko shvatanje ili teoriju o tome šta je ljubav. Najčešće je to veza dvoje ljudi, ljubav prema sportu, muzici, plesu, poslu i dr. Moje shvatanje ljubavi je sveobuhvatno. Verujem da je to ono nešto što nije dovoljno reći ili napisati u par reči. To je nešto što se oseća celim bićem. Vidi se u svemu i svakome. Svakako da je i davanje drugima ljubav, ali isto tako je i ono što ste vi. Ako niste sposobni da uvidite lepotu u sebi i da znate da zaslužujete ljubav, kako možete da je pružite nekome. Kada nemate novac, a prijatelju treba pozajmica, kako ćete da mu date? Ono što ne posedujete ne možete ni dati. Isto je i sa ljubavlju. Ali, ono u šta sam sigurna jeste da svaka osoba jeste i zrači ljubav, samo treba to da prepozna i prihvati.

Ljubav je bezuslovna, neograničena, stalno prisutna. Ona je svuda oko nas. Možete je videti i osetiti u prirodi, u kući, u osmesima ljudi, dečijem pogledu, bogatom ručku kod bake, dodiru majke itd. Svaki dan se trudim da zanemarim uticaj drugih i da se osvrnem oko sebe i ugledam svu tu ljubav koja se nalazi oko mene. Dopuštam da dopre do mog malog srca i da se proširi, razmnoži i reprodukuje kako bi je kasnije delila sa drugima. Upravo dok pišem ovo trudim se da to i ostvarim.

 Pogledajte oko sebe i potrudite se da je osetite. Zaslužujete je. Svi je zaslužuju. Kada uspete da ispunite svoje potrebe i želje i osetite ljubav u sebi, lako će biti da to podelite sa drugima. To nas vraća na primer veze. Kada dvoje osećaju da će veza biti uspešna, ne obraćajući pažnju da udovolje onoj drugoj strani, već se okrenu onome što oni žele, doživeće pravu ljubav.

Ako se zanemaruje sopstveno osećanje zar to nije izdaja samog sebe, zar ne zaslužujete više, zar ne zaslužujete ljubav? Ja mislim da je zaslužujete. Stoga, želite je, zamišljajte je, osećajte je. Tu je, samo čeka da je ugledate.

 

Mislim da sam dovoljno iznela o tome šta smatram kao ljubav. Naravno, ovo je moje lično mišljenje i ne želim da utičem na tuđe. Smatrajte ovo kao pomoćnik i dnevnik jedne obične devojke koja žudi da iznese svoja razmišljanja o ovoj, sličnim i mnogim drugim temama. Nadam se samo da onaj ko čita ovo, oseća sreću.