Ponekad je potrebno gledati iz više uglova. Bilo da se radi o nekom “problemu“, događaju ili situaciji. Perspektivu koju imamo o nečemu ili nekome je ono što će da utiče na naša osećanja, a osećanja na naše delanje.

Mnogo je ljudi koji u svemu vide problem, kako su loši u ovome ili onome, kritikuju druge i stalno traže razlog da se žale. Kada pogledaju u nebo pre i posle kiše, zalazak sunca, u cveće razne boje i različitih oblika, na fontane koje se protežu gradom, na psa koji veselo maše repom, na ljude kako hodaju ili sede sa svojim prijateljima ili porodicom i dele obrok vide nešto uobičajeno, nešto što je jednostavno tu. Prisutno je ali kao da ne postoji. Ne obraća se pažnja na najsitnije detalje, na ono što može da oraspoloži i ulepša dan.

Gledam u nebo koje ima savršeno izvajane oblake, toliko savršene i penaste da prosto izgledaju izmišljeno. Pojavljuju se u različitim veličinama i oblicima, baš kao i ljudi. Zatim, pogledam opet u nebo i vidim sunce kako zalazi, i svaki put je čudesno. Jednom je jarko crveno, dok je sledeći put celo nebo obasjano žutim zracima koji se stapaju sa narandžastom bojom koja podseća na vatru. Potom pogledam dole i ugledam cveće koje ulepšava naš grad.

Šetate gradom, prelazite ulicu pored svoje kuće i u mogućnosti ste da vidite svo to šarenilo. Pa kada se još malo bolje zagledate vidite razne fontane koje krase grad i čine ga još bogatijim.

Zar to nije lepo? Kakav bi grad bio da nema svog tog zelenila i raznih boja koje nam pružaju biljke? Toliko toga ima lepog da je dovoljno samo malo da se pogleda.

 

Na kraju lepo u ljudima. Ljudi su jako lepi, iako je mnogo onih koji gledaju izgled i preokupljeni su da na osnovu toga ocene ljude. Svi su različiti i svi to znaju, ali, opet, mnogi to ne shvataju. Iscrpljujuće je kada se stalno vidi nešto loše, da nešto ne valja. Jer upravo ta razlika omogućava da ljudi funkcionišu. Na osnovu toga znamo šta volimo i šta želimo. To je lepota. Svi ti ljudi kojima smo okruženi čine svet bogatim. A pored sve te razlike, isti smo, isto želimo. Uspeh, ljubav, prijateljstvo, smeh, je sve ono što nas spaja i čini jednakima. A priroda kojom smo okruženi još više dopunjuje tu lepotu. Sve na svetu što postoji čini život lepim, a život je lep samo onda kada ljudi izaberu da to i vide.

 

Ovo je nešto što sam napisala za ispit, i nešto što sam želela da podelim, ovde, sa ljudima koje zanima da čitaju o ovakvim temama, i koji vide lepotu u svemu.